Šta sve NIJE kritičko mišljenje ?

Misliti kritički ne znači misliti isključivo negativno sa predispozicijom da se pronadje greška ili mana. Umesto toga kritičko mišljenje treba biti proces neutralnog i nepristrasnog razmišljanja,  oslobodjenog svih oblika dogmi kako bi se ispravno proverila odredjena tvrdnja ili mišljenje. Bez obzira da li je ta tvrdnja tudja ili naša sopstvena.

Kritičko razmišljanje nema nameru da učini da ljudi razmišljaju isto. Iz odredjenog razloga, kritičko mišljenje se razlikuje u odnosu na vrednosti i principe osobe koja razmišlja. Što će reći da dve osobe koje su potpuno upoznate sa tehnikama kritičkog razmišljanja, mogu doći do potpuno različitih zaključaka jer se njihove početne premise, principi i vrednosti razlikuju. Dodatno svemu tome, uvek će postojati i razlike u percepciji i osnovnim emotivnim potrebama koje će uvek dovesti do toga da ne mislimo svi isto.

Kritičko razmišljanje ne ugrožava individualnost ili karakter osobe. Ono nema za cilj da menja osobu već da poveća njenu objektivnost prilikom proveravanje tvrdnji sa kojima ta osoba dolazi u susret.

Kritičko razmišljanje nije verovanje već proces. Ono može služiti za proveru tačnosti verovanja, ali samo po sebi nikako nije i ne može postati verovanje.

Kritičko razmišljanje ne služi da obeshrabri ili da zameni osećanja ili naša lična emotivna razmišljanja. Emocije daju značenje našim životima, ugodnost i osećaj svrhe postojanja. Kritičko razmišljanje ne može da nadopuni ovu ulogu ali zato može da nam omogući da se distanciramo od sopstvenih ubeđenja i predrasuda, da nam pomogne da ih proverimo i time dodjemo do dobro zasnovanih i logičkih zaključaka o tome u šta da verujemo i šta da činimo.

Isto tako, naša emotivna razmišljanja takodje donose odluke (kao što je na primer odluka da li da stupimo u brak ili da pravimo dete), zbog toga može biti korisno za nas da naše emotivne odluke budu u skladu i sa našim kritičkim odlukama.

Kritičko razmišljanje ne podržava slepo sve što je bazirano na nauci.  Na primer, kultura našeg društva je prepuna svakojakih izmišljenih tvrdnji koje nam se predstavljaju kao naučne, a koje prvenstveno služe za razvijanje raznih oblika tržišta od žitarica za doručak pa sve do pilula za povećanje ženskih grudi i muških polnih organa.

Važno je napomenuti i to da argumenti bazirani na kritičkom razmišljanju nisu obavezno i uvek ubedljivi i podsticajni. Možda češće , najubedljiviji argumenti su oni koji su dizajnirani da probude naše odredjene emocije umesto da utiču na naš osećaj objektivnosti. Iz istog razloga, zajedničko kod svih argumenata ubedljivih političara, TV ličnosti, prodavaca i njima sličnih je da poseduju nedostatak kritičkog mišljenja.

Jedna od bitnih stvari je i razumevanje toga da se čovek ne mora roditi sa talentom ili drugim sličnim preduslovom da bi bio sposoban da kritički razmišlja. Niko nije rodjen s razvijenim smislom za kritičko razmišljanje, to se uči. Ali, gde? Trebalo bi da se uči od roditelja, ali su na žalost ti roditelji često primer nedostatka istog, zaokupljeni pre svega politikom, religijom ili tradicijskim predrasudama.

Trebalo bi ga razvijati u školi, ali je u ovakvom obrazovnom sistemu to skoro nemoguće. Zapravo, vrlo se temeljno danas radi na tome da se veština kritičkog razmišljanja ne uči.