Sledeći tekst govori o tome koji nivoi kvaliteta rasprave postoje, kako ih prepoznati, na koje sve stvari usmeriti pažnju kada je sukob mišljenja u pitanju. Saveti su opšte prirode, bez obzira da li se radi o komentarisanju na diskusionim forumima, socijalnim mrežama, blogovima ili sličnom. Takodje, govorićemo o tome šta jedno neslaganje čini pravilnim i snažnim, takodje predstavićemo hijerarhiju neslaganja (Disagreement Hierarchy, skraćeno DH).
Zašto je sukob mišljenja potreban ?
Dijaloška priroda kritičkog mišljenja podrazumeva racionalan sukob različitih (nekada veoma suprotstavljenih) gledišta, to je sukob zasnovan na razmeni argumenata. Šta je cilj tog sukoba ? Cilj bi trebalo biti ocenjivanje nečijeg gledišta ili tvrdnje. Kroz dobro vodjen dijalog obe strane proveravaju validnost i snagu svojih argumenata, obe strane dokazuju i opovrgavaju različita gledišta i time utvrdjuju sopstvene greške i nedostatke u shvatanju problema.Iz ovoga možemo zaključiti sledeće, iz kvalitetne rasprave - obe strane dobijaju. Zbog toga je kod svih učesnika u dijalogu, veoma potrebna sposobnost i veština da se problem sagleda iz nečije (nove) perspektive, koja je najčešće veoma različita.
Internet, sa druge strane, je pretvorio klasično pisanje u sveopštu konverzaciju. Pre nekoliko decenija pisci su pisali, a čitaoci čitali. Danas internet omogućava čitaocima da komentarišu ono što je pročitano. Tu mogućnost čitaoci sve više i više koriste, kroz nizove komentara, kroz diskusione forume ili kroz sopstvene blogove.
Zašto je sukob mišljenja potreban ?
Dijaloška priroda kritičkog mišljenja podrazumeva racionalan sukob različitih (nekada veoma suprotstavljenih) gledišta, to je sukob zasnovan na razmeni argumenata. Šta je cilj tog sukoba ? Cilj bi trebalo biti ocenjivanje nečijeg gledišta ili tvrdnje. Kroz dobro vodjen dijalog obe strane proveravaju validnost i snagu svojih argumenata, obe strane dokazuju i opovrgavaju različita gledišta i time utvrdjuju sopstvene greške i nedostatke u shvatanju problema.Iz ovoga možemo zaključiti sledeće, iz kvalitetne rasprave - obe strane dobijaju. Zbog toga je kod svih učesnika u dijalogu, veoma potrebna sposobnost i veština da se problem sagleda iz nečije (nove) perspektive, koja je najčešće veoma različita.
Internet, sa druge strane, je pretvorio klasično pisanje u sveopštu konverzaciju. Pre nekoliko decenija pisci su pisali, a čitaoci čitali. Danas internet omogućava čitaocima da komentarišu ono što je pročitano. Tu mogućnost čitaoci sve više i više koriste, kroz nizove komentara, kroz diskusione forume ili kroz sopstvene blogove.
Kada ljudi diskutuju, oni se mogu slagati ili neslagati oko neke teme. Mnogi koji komentarišu na internetu najčešće izražavaju svoje neslaganje. To je i za očekivati, jer slaganje obično slabije motiviše ljude od neslaganja. Pri slaganju imate manje toga što bi ste rekli. Mogli bi ste se nadovezati na nešto izrečeno, ali autor je verovatno već istražio i izneo najzanimljivije tačke svoje teze. Medjutim, kada se ne slažete vi zalazite u sasvim nova područja koja autor verovatno nije istražio ili nije znao da treba da ih istraži. A upravo u tome i leži najveća korist od neslaganja.
Bitno je napomenuti da postoji ogromna razlika izmedju slaganja, neslaganja i argumenta. Šta predstavlja svako od njih smo objasnili u ovom tekstu. Dakle, argument nije isto što i neslaganje.
Ipak, većini korisnika je daleko lakše izabrati neki od nižih slojeva u kvalitetu rasprave, davanje pogrdnih imena autoru ili bavljenjem autorom i njegovim karakteristikama umesto fokusiranja na argumente koje je taj autor izneo. Sledeća slika upravo predstavlja te nivoe kvaliteta rasprave.
Dakle, kako se krećete ka dnu, sve češće možete naići na primere oko sebe. Krenimo sa dna piramide :
DH0. Besmisleno vredjanje
Ovo je najniži oblik neslaganja, a verovatno i najčešći. Svi smo imali često puta prilike videti komentare ovog tipa:
| „Šta on ima da govori i tvrdi kad je obična komunjara...“ „Ovo što pišeš su apsolutne budalaštine, to veze sa vezom nema čoveče...“ „Mrzi me da ti odgovaram na tako infantilna pitanja..“ „Debilčino...“ |
Ovde je korisno spomenuti da su takva besmislena vredjanja nekada suptilnije upakovana (u zavisnosti od veštine govornika i situacije). Recimo:
| Primećujem da nisu u stanju razgraničiti osnovne stvari iako ti većina ljudi ukazuje na to... |
Često će se pribeći i pozivanju na ostale učesnike kako bi se pronašla podrška medju njima.
DH1. Ad hominem
Ad hominem napad nije tako slab kao besmisleno vredjanje. Ovakav napad mogao bi imati čak i neku težinu. Na primer, ako prosvetni radnik napiše članak koji govori o potrebi povećanja nastavničkih plata, neko će sigurno odmah prokomentarisati :
| Pa naravno da traži veću platu za nastavnike. On je i sam nastavnik. |
Takav odgovor ne opovrgava autorov argument, ali je barem povezan s temom. Ovo je još uvek vrlo slab oblik neslaganja. Ako postoji greška u argumentu spomenutog nastavnika treba je istaći i objasniti ako je moguće, ako greška ne postoji kakvu zapravo razliku čini to što je autor nastavnik?
Sugerisati da autor nije autoritet za datu temu varijanta je ad hominem napada i to posebno beskorisna - dobre ideje često dolaze od autsajdera. Jedino je pitanje je li autor u pravu ili nije. Ako je zbog ličnog neznanja pogrešio istaknite greške. Ako grešaka nema u čemu je problem?
Treba spomenuti i to da su ovakva ad hominem neslaganja često vešto upakovana i ne tako lako uočljiva na prvi pogled. To dosta zavisi i od veštine govorništva. Isto tako, osobe koje koriste ovaj nivo rasprave, često pribegavaju pronalaženju "saradnika" u grupi, smatrajući da tako njihove reči dobijaju veću snagu. Recimo:
- Osoba A se ne slaže sa autorom i započinje ad hominem napad.
- Grupa B (članovi koji su negativno nastrojeni ka autoru), izražava slaganje sa osobom A
- Grupa C (članovi koji su neutralni učesnici rasprave) počinje da stiče utisak da je neslaganje osobe A na mestu.
DH2. Komentar na ton
Sledeći nivo je komentarisanje stila pisanja umesto sadržaja (onoga što je napisano). Najniži oblik spomenutog je neslaganje sa tonom napisanog, na primer:
| Ne mogu verovati da je autor tako nonšalantno odbacio teoriju inteligentnog dizajna. |
Iako bolje od napadanja samog autora, ovo je još uvek slab oblik neslaganja. Mnogo je bitnije je li autor u pravu od toga kakvim tonom piše. Posebno zbog toga što je ton često teško proceniti. Neka osoba koja je posebno osetljiva na odredjenu temu mogla bi se uvrediti zbog tona koji bi ostali čitaoci ocenili možda sasvim neutralnim.
Zbog toga, ako je vaša najgora kritika nečijeg argumenta usmerena na ton ili stil pisanja, zapravo nemate baš mnogo toga što bi ste rekli. Ako je autor neozbiljan, da li je možda ipak u pravu!? Bolje je i to nego smrtno ozbiljan ali u krivu. Ako je negde pogrešio, ukažite na to gde.
DH3. Kontradikcija
Konačno nivo neslaganja gde se kritikuje sadržaj rečenog, umesto toga kako je šta rečeno ili ko je rekao. Najniži oblik smislenog odgovora na argument je jednostavno navesti suprotno, uz malo ili čak bez dokaza koji bi takvu tvrdnju potkrepili. Ovo je često kombinovano sa DH2 izjavama, kao u ovom primeru:
| Ne mogu verovati da je autor tako nonšalantno odbacio teoriju inteligentnog dizajna. Inteligentni dizajn je poprilično utemeljena naučna teorija. |
Kontradikcija može imati odredjenu težinu. Ponekad je dovoljno i samo videti jasno izrečenu suprotnu tvrdnju kako bi shvatili da je tačna. Ipak, dodatni dokazi jesu uvek potrebni jer bez njih se ne može oceniti tačnost takve tvrdnje.
DH4. Kontraargument
Na četvrtom nivou stižemo do prvog uverljivog oblika neslaganja: kontraargumenta. Sve ostale oblike neslaganja sa nižih nivoa ispod ovoga, obično možemo ignorisati budući da ne dokazuju ništa. Kontraargument bi mogao nešto i dokazati, no problem je - teško je reći tačno šta bi to dokazao. Naime, kod kontraargumenta se zaista radi o argumentovanom iznošenju neslaganja sa nekim stavom. Problem je što ti argumenti nisu usmereni u sasvim dobrom pravcu.
Na primer, na tezu:
| Ulaskom Srbije u Evropsku Uniju povećaće se stabilnost države i time privući strane investicije što će omogućiti nova radna mesta. |
moguće je izraziti neslaganje izjavom:
| Ma kakva stabilnost države, samo će nas uvaliti u dugove i pretvoriti u finansijske robove. |
Ovakav odgovor mogao bi biti istinit pa čak i pridoneti samoj temi rasprave, ipak kontraurgument iz ovog primera ni na koji način ne pobija prethodno iznešenu tezu. Kontraargumenti su često usmereni protiv nečega što barem delimično odudara od početne teze.
Kod strastvenih rasprava vrlo je čest slučaj da sagovornici zapravo govore o dve pomalo različite stvari. Moguće je čak i da se slažu, ali su toliko uronjeni u prepirku da to ni ne shvataju. Ponekad postoji poseban i važan razlog za diskutovanje nečeg što je malo drugačije od autorove originalne teze - onda kada smatrate da je autor promašio suštinu problema; ali kada ovo činite morate to i naglasiti.
DH5. Pobijanje
Najuvjerljiviji oblik neslaganja je pobijanje. Ono je takodje i medju najredjima jer zahteva najviše truda. Zaista, hijerarhija neslaganja predstavlja takvu piramidu da što se više penjemo, sve manje primera nalazimo. U suprotnom, kako se krećemo ka nižim nivima i broj primera raste.
Da bi nekoga pobili verovatno ćete morati citirati. Ovde je cilj pronaći "trulu jabuku" - pogrešan put zaključivanja do onoga sa čime se ne slažete - i tada objasniti u čemu je tačno greška. Ako ne možete pronaći citat s kojim se ne slažete onda se trebate zapitati ima li vaše neslaganje ikakvu smisla?
Dok pobijanje po sebi povlači i citiranje autora, citiranje, sa druge strane, samo po sebi ne podrazumeva pobijanje. Neki autori navode delove sa kojima se ne slažu kako bi ostavili utisak valjanog pobijanja, no nadovezuju se jako slabim odgovorima - na DH3 ili čak DH0 nivou.
DH6. Pobijanje suštine argumenta
Najsnažniji oblik neslaganja je pobijanje suštine suprotstavljenog argumenta.Čak i na DH5 nivou ponekad nailazimo na namernu neiskrenost, npr. kada neko pobija manje bitne delove argumenta izvučene iz konteksta. Ponekad je način na koji je to učinjeno bliži profinjenom obliku ad hominem napada nego stvarnom pobijanju, npr. ispravljanje nečije gramatike ili cepidlačenje oko nebitnih greški pri pisanju imena ili brojeva. Ukoliko suprotstavljeni argument ne zavisi od takvih detalja jedina moguća svrha takvog pobijanja je da bi se diskreditiovao protivnik i prikazao kao nestručan i nekompetentan za raspravu.
.
Istinsko pobijanje zahteva pobijanje suštine argumenta, tj. barem jedne od osnovnih teza na kojima argument počiva. Suštinsko pobijanje zahteva i najviše truda i preciznosti jer je potrebno jasno odrediti oko toga šta smatramo suštinom. Stvarno učinkovito pobijanje izgledalo bi dakle ovako:
| Suština autorovog teksta je izgleda X, budući da kaže ... ali to X je pogrešno iz sledećih razloga ...razlog br.1, razlog br.2 razlog br.3 ... |
Citat koji izdvojite kao grešku ne mora biti autorova konačna tvrdnja. Dovoljno je pobiti bitnu premisu na kojoj ta tvrdnja počiva.
Šta sve ovo zapravo znači?
Sada imamo mogućnost klasifikacije oblika neslaganja. Kako nam to može pomoći? Piramida neslaganja ne pomaže nam pri izboru pobednika diskusije. DH nivoi opisuju tek formu argumenta, bez obzira je li on validan ili ne - na primer. argument na DH6 nivou bi takodje možda mogao biti potpuno neispravan. Iako DH nivoi ne postavljaju donju granicu uverljivosti odgovora, barem postavljaju gornju granicu. Istina, DH6 nivo može ponekad biti neuverljiv, ali DH2 i DH1 odgovori su neuverljivi gotovo uvek.
Najtačnija prednost klasifikacije oblika neslaganja je pomoć ljudima pri proceni diskusija koje čitaju. Konkretno, pomoći će vam da uočite intelektualno neiskrene argumente. Rečit govornik ili pisac može ostaviti dojam pokoravanja protivnika već i samom spretnom upotrebom moćnih reči. Verovatno upravo to i jeste jedna od glavnih osobina demagoga. Kada je čitalac u stanju da prepozna takve nivoe neslaganja, on poseduje iglu za bušenje takvih demagoških balona.
Ova klasifikacija nivoa takodje može pomoći i onima koji pišu. Većina intelektualne neiskrenosti je nenamerna. Kada neko govori protiv tona kojim je napisan originalni argument, on je često uveren da je nešto ozbiljno i važno rekao, ipak treća strana (osoba koja dijalog čita) doneće krajnji sud i verovatno to okarakterisati kao niži nivo neslagnja.
Sagledavanjem vlastite pozicije iz šire perspektive, kroz hijerarhiju neslaganja, onaj ko piše bi mogao dobiti inspiraciju da napravi taj dodatni korak do kontraargumenta ili suštinskog pobijanja. Ali najveća korist pravilnog neslaganja nije to što ćete razgovore učiniti ugodnijima, već što će sami sagovorniici biti barem za korak bliži istini.
Ako krenete proučavati razgovore otkrićete mnogo više podmuklosti na DH1 nivou nego na DH6 nivou. Sa druge strane, nije potrebno biti podmukao i neugodan kada je vaša poenta čvrsta i stvarna. Zapravo, tada i ne želite da budete takvi. Jer kada imate reći nešto istinito, vredjanje publike samo vam može biti prepreka na putu do tog cilja.
I na kraju, ako penjanje po hijerarhiji neslaganja čini ljude manje neugodnima i manje neprijatnima, to onda može da znači da će ono većinu ljudi učiniti i srećnijima. Ljudi su neugodni i neprijatni najčešće kada sebi ne mogu pomoći.
Korisna literatura :
