Stara kineska taoistička priča o seljaku i konju

Stara kineska taoistička priča govori o seljaku koji je živeo nekada davno u veoma siromašnom selu. Smatrali su ga dobrostojećim samo zbog toga jer je imao konja za oranje i prevoz. Jednoga dana konj je pobegao. Sve komšije rekli su mu kako je to zaista strašno, ali seljak je samo odgovorio "Možda, ko će ga znati...".

Nekoliko dana kasnije konj se vratio i na opšte zaprepašćenje doveo sa sobom dva divlja konja koja su ga pratila. Sve komšije složile su se da je to zaista neverovatno i da je velika sreća koja se retko dogadja, ali seljak je samo rekao "Možda, videćemo, ko će ga znati ...".

Sledećeg dana seljakov sin pokušao je jahati jednoga od tih divljih konja. Konj ga je zbacio i mladić je slomio nogu. Seljaci su izrazili svoje žaljenje zbog velike nesreće koja ga je snašla, ali seljak im je tiho rekao "Možda, ko će ga znati..."

Nije prošlo ni mesec dana, selom je prošla vest da je izbio rat i da je pokrenuta opšta mobilizacija. Sva muška deca preko 16 godina u tom selu morali su se odazvati u vojsku, svi osim seljakovog sina, jer je imao slomljenu nogu. Kada mu je nakon par dana neko od komšija rekao kako treba da je ipak srećan zbog toga što je sve tako ispalo i što mu je sin izbegao mobilizaciju, seljak je odgovorio "Možda, videćemo, ko će ga znati ..."